IPA Овај пројекат се кофинансира од стране Европске уније кроз ИПА Програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија
Леад Партнер Општина Копривштица, Бугарска; Партнер Општина Медиjана, Ниш Србија

ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ У НИШУ

Црква

Црква Св. Николе налази се у подножју истоименог брда, у јужном делу града званом Палилула. Храм Св. Николе има своју историју која је нераздвојива од прошлости града Ниша. По свој прилици, сведок је повести града Ниша од првих дана хришћанства које је овде нашло јако упориште.

О првобитној цркви Св. Николе, осим места где се налазила, тешко је нешто више рећи. Западно од данашњег сакралног објекта видљиви су темељи некада, како изгледа, импозантне грађевине дугачке око 20м а широке око 12м. О њеној старости, уз место где се налази, говори и податак да је 1907. године, приликом градње капеле Преображења Господњег, откривен у унутрашњости старе цркве мозаични под, тада покривен песком и застрт циглом да би се сачувао. Поједини истраживачи наше прошлости сматрају да је то катедрална црква Св. Прокопија, за коју знамо засигурно да је постојала у XI веку. Црква Св. Прокопија спомиње се и 1204. године као катедрална црква новоустановљене нишке епископије. Тајну о епскопској цркви Св. Прокопија скривају и данас видљиви остаци првобитне цркве Св. Николе.

Присуство моштију Св. Прокопија говори о огромном угледу који је Ниш имао у византијском свету. Велико поштовање међу Нишлијама уживала је и црква Св. Прокопија. Како изгледа, у дугом периоду владавине иновераца, била је једини православни храм у Нишу. После обнове Пећке патријаршије, можда чак у првим деценијама XVII столећа, када су политичко - економске прилике у Нишу и околини биле нешто повољније, на темељима старе светиње саграђена је, или можда обновљена, нова црква. У складу са новонасталим околностима, као и због чињенице да мошти св. Прокопија нису у Нишу, посвећена је најпопуларнијем светитељу међу Србима, брзопомошнику св. Николи. На њеним зидовима 1860. године, Феликс Каниц затекао је “веома старе фреске”. Потпуно разарање црква Св. Николе доживела је 1690. године, у бесомучној освети Турака. Срби који су се претходне године придружили Аустријанцима у протеривању Турака, а нису се повукли с Арсенијем III Чарнојевићем, делили су судбину своје богомоље. Црква Св. Николе била је руина све до 1722. године. Те године, захваљујући залагању епископа Јоанићија И и прилозима виђенијих Нишлија, храм Св. Николе понова је сазидан. То сазнајемо из натписа са камене плоче на српском и грчком језику, сада узидане изнад улазних врата капеле. Нешто повољније прилике за цркву Св. Николе биле су до 1737. године. У том периоду тевтери бележе велико имање којим је црква располагала. Године 1737. српски народ се поново придружује Аустријанцима у борби против Турака, у чему је посебно био активан нишки митрополит Георгије Поповић. Тих дана патријарх Арсеније IV Јовановић борави у цркви Св. Николе. Убрзо, Турци поново заузимају Ниш, а народ заплашен од освете, повлачи се предвођен Арсенијем IV. Заслепљени мржњом и осветом, Турци су похарали храм Св. Николе. Пошто је црква грађена од тврдог материјала, нису је порушили. Уз цркву Св. Николе дозидали су минарет и у пуном заносу своје охолости назвали је “Фетије џамија” - Покорена џамија. Баш тај минарет никако није стајао уз цркву, те је често падао, што је Турке, можда из сујеверја, навело да неколико пута овај храм враћају хришћанима. Тако све до 1799. године, када је црква дефинитивно постала џамија, у коју су, изгледа, и Турци нерадо ишли. Славна прошлост ове цркве Турцима није давала мира. Зато ће 1862. године Митат паша порушити цркву-џамију, да би нешто источније, 1863/4. године, саградио нову џамију. То је данашња црква Св. Николе.

По ослобођењу Ниша од Турака, на дан светог цара Константина и царице Јелене, 1879. године, џамија је опет прилагођена потребама православне вере, сада као црква Св. Николе, освећена од нишког епископа Деда Виктора Хиландарца. То је време када је постављен иконостас, а храм добио завидан број прелепих икона, рад Илије Димитријевића. Године 1926. дозидан је звоник, а цела грађевина попримила обрисе хришћанског храма.

Црква Св. Николе, према предању, шест пута је мењала веру. Упознати се са њеном прошлошћу, значи истовремено и проћи кроз најважније периоде историје града Ниша. Да је тако, најсликовитије говоре циничне речи турских достојанственика при предаји цркве по ослобођењу Ниша: "коме Бог да власт над Нишом, томе он да и ову кућу за његову веру".

Локација

Србија, Ниш,