Добродошли!

'Liuben Karavelov' museum-house

ЦРКВА СВ. ПАНТЕЛЕЈМОНА У НИШУ

Старој манастирској цркви Св. Пантелејмона, по свој прилици, припадају темељи сакралног објекта откривени археолошким ископавањима 1969. и 1970. године. Том приликом су констатовани, после конзерваторских радова и данас видљиви, остаци два култна објекта. Једна је ранохришћанска базилика с краја IV века или из прве половине V века, док је друга византијска базилика, свакако старија од XII века. Откривени покретни материјал из некрополе у њиховом окружењу: крстови, наушнице, прстење, наруквице, византијски новац, заједно са познатим историјским изворима, ову последњу ближе датују у прву половину XI столећа. Наведени налази и историјске околности остављају нас у недоумици, да ли је Стефан Немања цркву “светог и великог мученика Пантелејмона у граду Нишу“ из основе саградио, како тврди Стефан Првовенчани (“и којему и храм сазида ту“), или, пак, само обновио. До систематских археолошких ископавања ово питање мора остати отворено. До тада, сазнање да је велики градитељ и обновитељ цркава Стефан Немања у Нишу желео створити престоницу Србије, открива нам Ниш као јако црквено средиште са многим храмовима од којих је несумњиво неке, можда баш византијску цркву Св. Пантелејмона, обновио. Освајањем Ниша од стране Турака 1386. године, манастир Св. Пантелејмона је разрушен.Сећање на Стефана Немању, али и његовог сина Растка, потоњег св. Саву, које је храм Св. Пантелејмона сачувао, разлог је његовом великом угледу међу Нишевљанима. Први храм саграђен у Нишу после протеривања Турака је нова црква Св. Пантелејмона. Смештена је југоисточно од старе цркве, непосредно изнад легендарног извора лековите воде.Темељи за нову цркву Св. Пантелејмона положени су на Марковдан, 25. априла, а радови су завршени већ 8. августа 1878. године, на дан великомученика Пантелејмона, када је и освећена од нишког митрополита Виктора Чолаковића. Правоугаона основа цркве (15 х 10м) осмишљена је као тробродна базилика са затвореним средишњим бродом. На истоку је тространа апсида и мала ниша која обележава простор проскомидије. По оновременом обичају који открива угледање на византијске грађевине, на западу има галерију. Засведена је полуобличастим сводом и препокривена кровом на две воде. Зидана је бондрук системом, од трошног материјала, једноставне спољашности, која и данас одаје утисак у журби саграђеног објекта. Северно уз цркву, на храстовим гредама, окачено је звоно донето са сахат куле из нишке тврђаве. Нова импозантна звонара подигнута је западно од цркве 1928. године, и део је пројекта новог храма, чија је идеја зачета 1923. године.